Svuda je oko mene
Ovaj vikend mi je teško pao. Prvi vikend od kad je rekla da se više ne družimo. Prvi vikend kad je nisam čuo. Ne bismo pričali ništa posebno, ona bi kratko ispričala šta joj se dešavalo, onda bih ja to isto učinio. Možda bi se neka tema nametnula sama od sebe, pa bi malo i o njoj. Jednostavno, onaj prijateljski razgovor koji svi vole sa nekim da imaju.
Opet, svuda oko sebe sam video nju. Svake 3 sekunde sam gledao u telefon, mislio, javiće se, pustiće sms, nešto, bilo šta. Ali nije. Čuću neku pesmu, koju mi je ona prvi put pustila, i pomisliću na nju. Kada idem do prodavnice, sve očekujem da će od negde da se pojavi ona. Isto je i kada idem negde. Želeo sam da vikend provedem sam, bez ikog, potpuno odsečen od sveta, Mislio sam da će biti lakše. Da možda nekako prespavam ta dva dana. I u tome sam uspeo. Niko me nije zvao, niko posetio. Spavao sam u nenormalnim količinama. Svaki put je sanjao. Nekako sam preživeo. Pretpostavljam da niko ne bi ni primetio da nestanem. Ona sigurno ne bi. Za nju već ne postojim.
Iskreno, ne znam šta više da pišem. Šta god da napišem, samo ću se ponavljati, i dosaditi svima redom. A osećanja su mi i dalje u rasulu. Ona je svuda oko mene, u svakom zvuku, svakom mirisu, svim bojama. Čak me i neki ukusi podsećaju na nju.
Neverovatno kako neko može toliko da ti se uvuče pod kožu, toliko da ti prožme svaki segment života, da apsolutno sve što radiš je na neki način vezano za tu osobu. Tako je sa njom. Ona je svuda oko mene. Svuda oko mene, tako blizu, a daleko, i tako nedodirljiva. Uvek na dohvat ruke, ali taman toliko daleko da ne može biti dodirnuta. Na kraju, sve što ostane je srce u parčićima...
4 Komentari |
0 Trekbekovi
Poznat mi je osecaj.
Skupices i ti parcice svoga srca,sve ce biti dobro.
Autor unajedina — 20 Jun 2011, 11:57
U depresiji si, to je očigledno i nesporno. I to je za ljude. Ali se i uspešno leći, tj. prevazilazi. Nemoj zanemarivati to stanje, na svakog neprijatelja treba udariti svim raspoloživim sredstvima, odmah u početku. Saterati ga u ćošak! Ne dozvoliti mu da se razmaše! Nema veze ako pišeš jedno te isto, izuaćićeš iz tog začatranog kruga nekad. A bolje je što pre. Svi smo se mi nekad osećali tako-nikako i prošlo je. Pre ili kasnije. Sigurno postoje stvari koje voliš da radiš, posveti se tome, meditiraj, čitaj (nateraj sebe) i izlazi u prirodu. A usput se zagledaj u sebe i pokušaj iskreno SEBI da odgovoriš na pitanje zašto je otišla? Možda ipak znaš, a onda je rešenje nekako bliže. Drži se.
Autor vesnabalta — 20 Jun 2011, 12:47
Ama bices dobro ti....svi smo mi prosli kroz to..nema ko da nije....:)) A tekst je stvarno dobar i puno osecaja ///:)) ;)
Autor Sara — 20 Jun 2011, 13:21
Hmm, divno je kad se muskarac otvori. To sto si rekao ovde podeli i sa njom, mozda jos postoji neki delic u njoj koji samo ceka da ga pokrenes ... ;) Ne gubis nista ako pokusas, nada uvek ostaje :)
Autor volimsesire — 20 Jun 2011, 20:41